Saveti za bezbrižne mame

Prskanje, brčkanje, tepanje, gugutanje i smeh…. to bi trebalo da bude posebno uživanje i za bebu i za roditelje, jer, pored obostranog zadovoljstva koje pruža, kupanje u večernjim satima opušta bebu i umiruje je pred spavanje.

Ipak, i pored bebinog oduševljenja nemirnim kapljicama vode, preterano dugo kupanje isušuje kožu, a često razni preparati iritiraju osetljive bebine oči i dovode do suza. Zbog toga se Becollino pobrinuo, da se koža bebe neguje na pravi način, da kupanje ne dovede do isušivanja i perutanja kože, a specijalne formulacije bez suza ne dozvole dečji plač i očaj roditelja.

Becollino proizvodi pružaju dodatnu hidrataciju, ostavljajući osećaj čiste i glatke kože. Tek rođene bebe neophodno je kupati svakog dana i to mlakom vodom, čija je temperatura 37°C, kao i temperature tela. Ritual počinje laganim kvašenjem bebine kože, od glavice prema dole. Zatim sledi sapunjanje i lagano kupanje, a na kraju ispiranje, istim redosledom. Naročito je bitno da koža bude dobro oprana i isprana na prevojima. Koža bebe suši se peškirom i to laganim tapkanjem po koži.

Mnoge mame izbegavaju da kupaju svoje bebe dok im ne otpadne pupčana vrpca. Međutim, bebu i u tim prvim danima života treba kupati i to držeći je preko podlaktice sa pelenom preko pupka. Dok se pupčana vrpca ne sasuši i ne otpadne, novorođenče bi trebalo da kupa patronažna sestra. Kasnije se beba kupa ležeći na leđima sa glavicom podignutom i oslonjenom na majčinu podlakticu. Kada se kupanje završi, pupak treba prebrisati sterilnom gazom i povidon jodom dva do tri puta i opet ga umotati sterilnom gazom.

Već posle nekoliko dana od rođenja, koža bebe može da se pere sapunom. Upotreba sapuna ima za cilj da odstrani naslage sa površine koze, bilo da je reč o spoljnim česticama kao sto je prašina, ili produktima kože. Isto tako, pranjem se sprečava razvoj bakterija. Ispitivanjima je dokazano da su za bebinu kožu najbolji neutralni sapuni bez boje i mirisa.

Temenjača je čest problem na koži glave beba. Ona predstavlja masne, često slojevite naslage na bebinom temenu. Temenjača se sprečava redovnim, svakodnevnim kupanjem i pranjem šamponom, nežnim pokretima.

Takođe, da bi se sprečila pojava temenjače, bez obzira da li je bebino teme već pokriveno kosom ili ne, ono mora i da se očešlja, i to posle svakog kupanja. Najbolje je da se to uradi malim, specijalnim češljem za bebe ili četkom od prirodne dlake, i to dva puta dnevno, ujutru i uveče.

Ako već dođe do stvaranja temenjače, postupak je isti kao i kada je teme sasvim čisto: redovno kupanje i šamponiranje bebine glave, kao i celog tela. Bez obzira na debljinu i površinu temenjače na bebinoj glavi, taj deo može da se natopi uljem za bebe, najbolje uveče, da bi se sutradan sve to opralo bebi šamponom.

Gotovo sve bebe s' vremena na vreme dobiju osip, naročito u području ispod pelena. Osip ne izgleda uvek isto, ali ako koža izgleda iziritirano i crveno, velike su šanse da ga ima. Koža može da bude osetljiva i vruća na dodir. Osip od pelena nekada može da bude jedva primetan, samo nekoliko crvenih tačkica na malom predelu tela, a nekad je prilično rasprostranjen, sa crvenim pečatima koji se šire do bebinog stomačića ili butina. Nema potrebe za panikom, jer je suočavanje sa osipom od pelena, uobičajen deo bebine nege, posebno u prvoj godini.

Osip izaziva mnogo faktora. Najčešći uzrok je iritacija i infekcija nastala usled vlažnosti kože. Čak i pelene sa najvećom moći upijanja ostavljaju osećaj vlažnosti na bebinoj nežnoj koži, a vlažan i topao predeo, savršeno odgovara bakterijama, pa to dovodi do osipa, a naročito na prevojima kože. Trenje i nova hrana (obično kada beba pređe i na čvrstu hranu), takođe mogu da budu uzrok iritacija.

Najbolja odbrana od osipa je suva koža i redovno menjanje pelena. Svaki put kad presvlačite bebu, pre nego što stavite novu pelenu, kožu operite blagim dečijim sapunom, pažljivo obrišite i nikako ne trljajte kožu kada je sušite, već lagano utapkajte. Kada presvlačite bebu, dopustite joj da bar po 15 minuta bude bez pelena. Kod ovako oslobođene kože bebe, mogu brže da zacele mnogi osipi. Ovaj proces se naziva vazdušna kupka, jer vazduh dolazi do dela tela koji je uvek zaštićen pelenom.

Osipi se leče nanošenjem kreme sa prirodnim uljima, kao i lekovitim mastima koje najčešće sadrže cink-oksid. Ne zaboravite da namažete i nabore jer bebina koža može baš na ovim mestima da se inficira. Bebinu kožu možete posuti i tankim slojem bebi pudera, ali pod uslovom da je koža skroz suva jer se u suprotnom talk može nagomilati u prevojima, što je dovoljno za dodatni nadražaj. Ne stežite previše pelenu, da bi bilo dovoljno prostora za cirkulaciju vazduha.

Sulfati su jaki deterdženti dobijeni na bazi mineralnih soli koje sadrže sumpor. Oni su površinski aktivne materije – molekuli čiji jedan deo privlači vodu, a drugi ulje.

Uvreženo je mišljenje da su kosa i koža dobro oprana samo ako pravi proizvodi prave obilnu penu. To delimično jeste tačno, jer pena ima sposobnost da podigne nečistoću sa površine, ali za njeno stvaranje, zaslužni su u stvari sulfati u većini šampona i sredstava za pranje.

Kad je u pitanju proizvodnja tih sredstava, koriste se sulfati i iz razloga što su prilično jeftini. Rezultat je šampon sa nižom cenom, koji dobro peni.

Jasno je iz izloženog da je mnogo skuplje proizvesti šampon bez sulfata, pa se zbog toga na tržištu mnogo lakše nalaze sredstva za negu kože i kose sa sulfatima.

Zašto se onda ne preporučuje upotreba šampona sa sulfatima?

Zbog toga što oni deluju agresivno na kosu i kožu glave, uklanjajući njene prirodne omotače I vlažnost, ulja, proteine sa kose. Kosa vremenom postaje krta, suva, bez sjaja, a često dolazi i do njenog opadanja.

Iako za sulfate važi mišljenje da ,,dobro peru’’, oni u stvari, uklanjanjem prirodnjih ulja kože, dovode do toga, da koža zbog nedostatka ulja, luči sve više sebuma, da bi se zaštititila, čime se kosa masti sve više. Time se dobije masno teme, a suva i lomljiva kosa na krajevima.

Zašto su za kosu bolji šamponi bez sulfata?

Zbog toga što sadrže blage površinski aktivne materije i samim tim, sve što smo ranije govorili je suprotno: Nema agresivnog dejstva, oštečenja prirodnih omotača kože i kose i samim tim, prirodna sredina dlake je očuvana, a ona sama zdravija. Takođe su to razlozi zbog kojih se preporučuju osobama sa osetljivom kožom, a to su najčešće deca.

Parabeni su hemikalije o kojima se često govori u poslednje vreme. Oni se mogu naći u mnogim kozmetičkim proizvodima, hrani, lekovima, farmaceutskim proizvodima, a ne samo šamponima.

Mnogi od nas nisu sigurni šta su zapravo parabeni…?

Parabeni su u stvari materije, koje služe da konzerviraju, sačuvaju proizvod, njegovu teksturu I miris, jer ne dozvoljavaju mikroorganizmima da se razmnožavaju, pa tako svaki proizvod sa parabenom duže traje.

Pa šta je tu onda loše?

Pa sama činjenica da se u svetu već duže vremena raspravlja o njihovom štetnom dejstvu, na reproduktivno zdravlje, endokrini sistem i lučenje hormona kao i organske procese u organizmu.

Postoje čak i radovi na temu toksikologije, koji govore o uticaju parabena na razvoj karcinoma dojke, kože i sl, razvoju kozmetičkog dermatitisa, iritacije kože, koji se povezuju sa akumulacijom parabena u organizmu usled višegodišnje primene raznih proizvoda, koji ih sadrže.

Što se dece tiče, tu je situacija posebno specifična, jer deca do 3 godine života, imaju jaku propusnost kože i nedovoljno razvijen imunološki sistem kože. Zbog toga su u Evropi počele pozitivne inicijative zabrane parabena u kozmetici za decu do 3 godine života, a razna udruženja potrošača, vrlo su aktivna čak i u lobiranju regulative protiv upotrebe parabena.Najbolji primer za to je Danska, koja je takvu regulative već odavno uvela, a veruje se da će je uskoro izglasati i Francuska.

Ako je beba sita i suva, a i dalje plače, ono što joj je potrebno, najverovatnije je dodir. Ovo je naročito važno u prvim mesecima života kada preko ostalih čula, zbog njihove nerazvijenosti, ne može da ostvari komunikaciju. Dodir je neophodan za normalan razvoj deteta, a u praksi se pokazalo da uz redovnu terapeutsku masažu, deca više dobijaju na težini i brže sazrevaju.

Masaža je jedno od najstarijih terapeutskih sredstava u cilju ublažavanja tegoba. Danas se zbog izuzetnih pozitivnih dejstava, u cilju unapređenja zdravlja, primenjuje i kod dece, ali i sasvim malih beba. U mnogim istočnjačkim kulturama masaža je sastavni deo svakodnevne nege dece, a u nekim zemljama kao što su Rusija i Kazahstan, postoji obaveza roditelja da na svaka tri meseca dovode decu na masažu, u okviru obavezne zdravstvene zaštite.

Redovnom primenom masaže, primećuje se da beba brže zaspi, da bolje jede, a vrlo često je oslobađa grčeva ili ih značajno ublažava.

Kroz masažu roditelji ostvaruju bolju komunikaciju sa detetom i time postavljaju dobru osnovu za odnos roditelj-dete, a posebno tate kojima je to daleko teže nego majci, koja je nosila bebu devet meseci u stomaku.

Sa masažom se može početi odmah nakon rođenja deteta, bez ikakvog straha i to će čak bebi puno pomoći u navikavanju na novu sredinu. U prvim nedeljama može se primenjivati nekoliko zahvata u trajanju od 2-3 minuta a već posle navršenog meseca i čitav program koji traje 10-15 minuta.

Najbolje vreme za izvođenje masaže je kada je beba raspoložena.  To može da bude pola sata nakon jela, da beba zbog gladi ne bi bila uznemirena i da nakon masaže usledi kupanje da bi se potpuno opustila. Ovo su preporuke kojih se ne treba držati po svaku cenu. Vremenom, kroz iskustvo, roditelj može sam da prepozna idealno vreme za masažu svoje bebe.

Prostorija u kojoj se radi masaža treba da bude dobro ugrejana, jer se masaža ne radi preko odeće, a ruke osobe koja radi masažu moraju da budu tople. Za masažu treba koristiti mleko ili ulje za bebe i to tako što se preparat stavi na dlanove. Pritisak rukama ne treba da bude prejak, jer će se beba rasplakati, ali ni preslab jer će je to samo golicati.

Dobro je započeti masažom grudnog koša jer je beba okrenuta licem osobi koja je masira čime se obezbeđuje osećaj sigurnosti koji omogućava da beba bude opuštena, a u isto vreme osoba koja masira po izrazu njenog lica može da proceni da li su pritisak i tempo kojim radi u redu.

Masaža pored umirujućeg i opuštajućeg efekta povoljno utiče i na varenje hrane, imunološki sistem jača, a beba postaje otpornija i ređe bolesna. Redovnom masažom postiže se izbacivanje toksina.  Mišići i zglobovi postaju elastični, što omogućava pravilan motorni razvoj deteta. Koža bebe koju masiramo, biće zdravija i sjajnija sa boljim tonusom, a preko kože se uspostavlja i bolja cirkulacija.

Masaža bebe izuzetno pozitivno utiče i na roditelje, omogućava im bolji kontakt sa bebom, povećava osećaj sigurnosti i jača njihovo samopouzdanje, što će za rezultat imati kvalitetniji odnos roditelj - dete. Kada se savlada strah i nesigurnost i beba se navikne na novu aktivnost, momenti masaže postaju pravo uživanje za sve.